Susret Vespa kluba Dubrovnik – 20.- 22. 05. 2016.

Drustvo je ove godine imalo predstavnika na zavrsnom skupu Vespa oldies Adriatic Tour-a u Dubrovniku.
Tekst putesestvija i utisaka sa skupa vam prenosi Srle,

 

“Imao sam čast i zadovoljstvo da prisustvujem Vespa skupu Dubrovnik koji se odigrao
od 20-22.05.2016.god. naravno u Dobrovniku.
Na putešestvije dugo 510km pošao sam u četvrtak 19.05. u frtalj do 7h. Tih dana
prognoza nije obećavala. U ponedeljak iste nedelje pao je sneg na prelazu iz Srbije u
Crnu Goru. Međutim, kako sreća prati hrabre, četvrtak je bio dan sa dobrom prognozom
vremena. Planirao sam itinerer da od Beograda do Višegrada, predjem preko Valjeva,
Kosjerića, Požege, pa lagano iz Mačkata ka Mokroj gori. Kako sam na ovo putešestvije
krenuo sam, tankanja i pauze sam predvideo da budu češća.
Prva pauza se desila posle nekih 80-tak km u Valjevu. Tankanje, sokić, pregled motora i
gas. Put lep za vožnju, osim par kilometara koji su pod radovima. Asfalt užas, prvom
lagano preko rupa i džombi, ali vredelo je. Posle tog krša, krivine za plesanje, priroda
fantastična.

Drugo tankanje je već bilo na Zlatiboru. Nebo se razvedrilo, pa tim i raspoloženje se
popravilo. Na granici sam se zadržao jako kratko, a prva pauza u Višegradu. Napravio
par fotografija i produžio ka Goraždu. Vozio sam omiljenim putem. Sa leve strane reka
Drina koja ima nestvarnu plavu boju. Malo su mi tuneli gnjavili jer nisu bili osvetljeni, tj.
većina ima svaku 3-4 lampu uključenu pa mi se prelamalo svetlo sa fara. Ispred
Goražda pauza. Nebo se već namrštilo, posle par km od pumpe počela je i kiša.
Kanjom Sutjeske sam prošao lagano, pa na Čemerno. Završen je novi tunel, nema više
kuku lele puta. Na neki 2200 i kusur metara visine je pored periodične kiše malo i
zahladilo. U Gacku sam napravio dužu pauzu. Ručao naravno jagnjetinu.
Kiša me nije nešto napuštala, taman zavrnem gas, pada… ali šta sad. Predeli predivni,
pogled preko zaravni stare Hercegovine ide u nedogled. Bileća pa Trebinje. U Trebinju
tankam još jednom. Pravac granica. Opet neko minimalno zadržavanje. Posle 10-tak
minuta sam bio u Dubrovniku, tj. ispred Dotoreove zgrade.
Putovanje od Beograda do Dubrovika je trajalo oko 11h. Malo kiša, malo i hladno ali
dobra oprema rešava sve problema. Večera, ćaskanje sa Dotoreovom porodicom.
Petak lagan turistički obilazak starog grada. Dotore kao vodič na visini zadatka.
Pokušava da više vekovnu istoruju Dubrovnika svede na par sati obilaska. Već oko 17h
javlja se ekipa VOAT-a koja stiže u Dubrovnik. Susret je počeo manje više u to vreme.
Plan skupa veoma prilagodljiv, nigde žurbe. U kafeu smo se svi sastali. Ekipa domaćina
dočekuje goste, piće, ćaskanje… Polazimo na večeru u restoran koji se nalazi na
Dubrovačkoj reci, gde nastavljamo druženje uz klopu i dobro vino.
Subota lagano okupljanje, put ka luci gde vozimo gimkanu. Tu nam se priključi i Englez
koji je na proputovanju kruzerom, pročitao na net-u o dogadjaju… Krug po gradu
Vespama, fotkanje… Pred ručak je došla i ekipa iz Albanije. Tako da se broj učenika
popeo na 40-tak. Posle ručka vožnja, gore dole… pa obilazak starog grada… sve
lagano.
Uveče žurka, piće priča….

U nedelju oko 8h sam krenuo iz Dubrovnika. Na granici sam se zaglavio iza autobusa.
Bosanska strana nepušta motore preko reda, ali…. Silazim u Trebinje, tankam. Vreme
kako poželiti se može, sunce, po neki oblak, temperatura taman. Odabrao sam da se
istom rutom vratim. Put čist, krivine za plesanje…. kao u lunaparku, samo ubacujem
žetone. Na granici kod nas gužva. Proguram se i pravac na Zlatibor. Tankanje u
Sevojnu, pa pravac Požega – Divčibare…. sve u svemu 10h za povratak.
Četiri dana punjenja baterija, druženja, zezanja. Baš sve pozitivno. Susret bez cimanja,
domaćini na nivou. Veliko hvala na gostoprimstvu Dotoreu i njegovoj porodici. Trebalo
me je trpeti…”